Ima li liganja u Rogaču?

Na Šoltu sam se doselio 2019. godine. Otac je tada imao „Milu“ – malu brodicu od tri metra sa pentom od četiri ipo konja. Njemu je bila dovoljna za ono šta je najviše volio – izać isprid kuće na puntu Gradine uvatit koju lignju ili eventualno malo probat na kančanicu isprid svjetionika. Lignje su mu svakako bile prioritet.

Ja do tada nisam baš nešto lovia lignje. Jesam par puta izaša na peškafondu još davnih dana kad je stric imao Adriatica 7,90 pa bi otac tu i tamo posudia brod za poć na đitu. Ali od toga ima dobrih 30 godina. Kada sam doša na Šoltu to se brzo prominilo. Tih godina bi se iza Vele Gospe isprid naše kuće svake večeri naredalo miljun brodica. Morao sam i ja vidit čemu toliki hype oko tih liganja. Tako sam se tu i tamo počea ukrcavat s ocem na njegovu Milu, što je samo po sebi bilo dovoljno loše iskustvo da sam već iduće godine kupia veći brod.

Otac je tada ima samo jednu ili dvi peškafonde i to su izgledale onako poprilično ofucano. A mene su uvik privlačile nove inovativne stvari, najnovije tehnologije, raznorazni gadgeti... Naravno da samo mora odma nać neku cool opremu za lignje. Stric je tada kupova u Barke, pa sam se zaputia prema Strožancu di se tada nalazila butiga. Kad sam doša do zida sa peškafondama i skosavicama, odma mi je oko zapalo na njih par koji su izgledom odskakali od svih drugih. To su bile tada najnoviji modeli od DTD-a, takozvane bukve. Radilo se o skosavicama jako zanimljivih boja (uglavnom imitacije malih lokalnih riba poput kanjca, lumbraka ili kneza. Meni se to činilo ka dobra ideja, jer zašto se lignja ne bi bacala na nešto šta joj je poznato. Još jedna upečatljiva karakteristika bile su prozirne silikonske perajice, koje tada nisu imale ni jedne druge varalice.

Mislim da sam uzea bar 10ak komada u raznoraznim bojama. Kad sam ih donia ocu u Rogač, prvo ih je malo nepovjerljivo gledao. Čovik je stara škola, navikao na jedne te iste peškafonde i skosavice već 50 godina; ovo mu je izlgedalo previše „progresivno“. Ali isto je odma priznao da silikonske perajice izgledaju opasno...

Ja – naravno – nisam ima pojma kako vezat predvez za lignje (ne znam ni danas) pa se on uhvatia tog posla. Istu večer smo izašli vanka, na standardnu poziciju – 30ak metara dubine od punte Gradine prema Splitu. Oko nas je bilo 5-6 brodi. Niko tu večer nije uvatia ništa – ni ekipa oko nas, ni otac...

Niko osim mene.

Meni se u po ure na DTD X Fish crvene boje bacilo šest komada. I svih šest sam diga vanka.

„Nemoj nikome reč za ove varalice“, šapnia je otac.

Kao direktor lokalne obiteljske firme, brzo sam naučia cijenit kvalitetan rad domaćeg čovika. DTD je firma koja me oduševljavala od momenta kada sam ih otkria. Već sedam godina koristim isključivo njihovu opremu za lignjolov, od varalica svih vrsta i boja do umjetne rasvjete. Nikada me nisu iznevjerili.

I kada su nam ove godine pohvalili rad Društva i obećali nam podršku Kupa Šolte u pogledu nagrada za natjecatelje, još jednom su pokazali zašto je bitno da svi zajedno podržavamo lokalnu proizvodnju, pogotovo kada se radi o kvalitetnim i pouzdanim proizvodima.